Дигиталне телекомуникације
Најраспрострањенији дигитални телекомуникациони системи су:
- систем за тренутно одређивање позиције на било којој тачки на земљиној кугли тзв. GPS (Global Position System),
- мобилна телефонија,
- интернет и
- кабловска телевизија.
GPS (Global Position System) је амерички систем за одређивање позиције на било којој тачки на земљиној кугли. Cентрални примопредајник овог система се налази у морнаричкој бази у Калифорнији у САД. Аналогно америчком систему GPS, Руси су развили систем GLONAS, који има исту намену.
GPS систем користи преко 30 сателита који се око земљине кугле крећу прецизно утврђеним путањама. На њима се налазе моћни телекомуникациони центри. Њихов је задатак да остварују двосмерну безжичну дигиталну комуникацију са централним примопредајником и у сваком тренутку прецизно утврђују свој референтни положај у односу на земљину куглу. На земљи се налазе пријемници, који на основу добијених информација и времена за које је стигао електромагнетни сигнал, израчунавају сопствени положај у односу на било који референтни коришћени земаљски систем. Одређивање положаја може бити у само две координате (географска дужина и ширина), ако се добије сигнал од три сателита. Ако GPS пријемник добије информације од четири или више сателита, тада се одређује и надморска висина његовог положаја, као трећа координата.
Данас се GPS системи користе за: успостављање јединственог тачногвремена широм земљине кугле и његовог сталног кориговања, за одређивање позиције, брзине кретања, пређеног пута, навођење на циљ возила, летилице или човека, у премеравању земљишта, пројектовању траса путева, далековода, мостова, тунела, метроа и других објеката, за војне потребе: у навођењу модерних ракета, вођењу војних операција на терену, прибављању артиљеријских података, за теренску оријентацију војника, за навођење возила, тенкова и др. Разноврсност и масовност његових примена је у сталном порасту.
Мобилна телефонија
Под мобилним телефоном се подразумева телефон који корисник користи у ходу или на било ком месту. Пренос података се врши двостраном безжичном дигиталном комуникацијом.
Веза између два мобилна телефона се остварује преко базне примопредајне станице, док се веза између мобилног и фиксног телефона остварује делом преко фиксних поштанских електричних каблова а делом безжичном везом.
Мобилни телефон са своје стране врши претварање аналогног говорног у дигитални сигнал, па затим сложене пакете логичких нула и јединица емитује преко предајника у етар према стандардизованом протоколу, који ће софтвер базне станице моћи да декодује. При пријему информација мобилни телефон врши обрнут поступак а добијени аналогни говорни сигнал претвара на слушалицама у звучни сигнал.
Мобилни телефони данас имају могућност приступа садржајима интернета. У ту сврху је развијен специјалан софтверски пакет тзв. WAП (Wirels Applicatioн Protocol).
Имају веома широк спектар програмабилних оперативних функција. Главни мени мобилног телефона има следеће опције:
Под мобилним телефоном се подразумева телефон који корисник користи у ходу или на било ком месту. Пренос података се врши двостраном безжичном дигиталном комуникацијом.
Веза између два мобилна телефона се остварује преко базне примопредајне станице, док се веза између мобилног и фиксног телефона остварује делом преко фиксних поштанских електричних каблова а делом безжичном везом.
Мобилни телефон са своје стране врши претварање аналогног говорног у дигитални сигнал, па затим сложене пакете логичких нула и јединица емитује преко предајника у етар према стандардизованом протоколу, који ће софтвер базне станице моћи да декодује. При пријему информација мобилни телефон врши обрнут поступак а добијени аналогни говорни сигнал претвара на слушалицама у звучни сигнал.
Мобилни телефони данас имају могућност приступа садржајима интернета. У ту сврху је развијен специјалан софтверски пакет тзв. WAП (Wirels Applicatioн Protocol).
Имају веома широк спектар програмабилних оперативних функција. Главни мени мобилног телефона има следеће опције:
- Телефонски именик (Phone book)
- Поруке (Мessages)
- Листа позива (Call register)
- Подешавања телефона (Settings)
- Преусмеравање позива (Call divert)
- Игрице (Gaмes)
- Алати (Office Tools)
- Профили (Profiles)
- Интернет (Internet)
- Састанци (Appointмents)
Интернет
Интернет је глобална рачунарска светска мрежа на коју је прикључен велики број рачунара. То је велика база података која обухвата све елементе савременог живота. Интренет је мрежа типа клијент-сервер мрежа.
Главни задаци сервера у тој мрежи су да чувају веб странице и чине их доступним -web hosting, да чувају и прослеђују електронску пошту и преносе податке са сервера и на сервер.
Интернет везе се могу грубо поделити у следеће групе:
-Интернет веза у којој се приступ Интернету остварује путем такозваних рутерских (router) уређаја који приступају мрежи преко изнајмљене телефонске линије. Ова врста захтева закуп телефонске линије, куповину рутерских уређаја (два уређаја – један се инсталира код корисника, а други код провајдера) и плаћање пакета Интернет услуга који садржи одређену количину података у мегабајтима која вам је дозвољена за даунлоуд (download). Предност ове везе је њена велика брзина и непрекидност тј. рачунар је на Интернету 24 часа без престанка .
-Бржа врста Интернет везе је такозвани бежични Интернет (wireless). Ова веза изискује мања улагања од рутерске везе јер је опрема јефтинија и не постоји обавеза закупа телефонске линије. Од опреме је неопходан бежични рутер и такозвана грид (грид – решеткаста антена). Ова веза је брза али има “недостатак” да се мора обезбедити оптичка видљивост између грид антене код корисника Интернета и примопредајника код провајдера. Ова мана је посебно изражена током лоших метео услова, нарочито током зиме када су јаке вејавице. Добра страна ове везе је та што није везана за одређено место и може се несметано преносити унутар домета и оптичке виљивости са примопредајником провајдера.
Интернет провајдер је предузеће које се бави давањем Интернет услуга. Преко провајдера тј. сервера који се налази код њега рачунар “излази” на Интернет мрежу. На серверу провајдера је дефинисана лозинка за сваки рачунар који преко њега приступа Интернету.
Сервиси интернета
WWW -World Wilde Web је сервис који се састоји од мноштва докумената похрањених на безброј локација, али су та документа повезана између себе, без обзира на локацијске раздаљине. Садржај на вебу се приказује у облику презентација који се зову веб -сајтови. Део документа који омогућава да се дође до других докумената који заједно представљају целину зове се хиперлинк (на екрану се види као подвучени текст). World Wilde Web често се скраћује у Web, www .
Електронска пошта је веома популаран сервис и представља електроснки систем размене текстуалних порука.
Размена фајлова
На интернету се налази велики број програма, апликација итд. и можемо их пребацити на наш рачунар. Пребацивање фајлова са удаљеног рачунара на наш рачунар зове се download, а пребацивање фајлова са нашег рачунара на удаљени рачунар зове се upload.
Приступ интернету
Да би рачунар приступао Интернету, потребно је само да се повеже са рачунаром провајдера, користећи опрему која се све чешће производи и продаје тако да буде потпуно „спремна за Интернет“. Провајдер је брзом везом повезан са својим провајдером и та се хијерархија протеже навише. Интернет нема власника – свако је власник свог рачунара, свако плаћа трошкове везе са провајдером, али ништа више од тога.
Интернет је неисцрпан извор информација које су на дохват руке и може се употребити за свакодневно учење, пословање, дељење и пренос фајлова, разне банкарске трансакције, ћаскање са пријатељима, слушање музике, скидање програма, забаву….
Интернет протоколи
Интернет протоколи јесу скупови правила који омогућују комуникацију између рачунара на Интернету. Сви рачунари на Интернету међусобно комуницирају користећи протокол за контролу преноса/Интернет протокол, скраћено TCP/IP.
Интернет је глобална рачунарска светска мрежа на коју је прикључен велики број рачунара. То је велика база података која обухвата све елементе савременог живота. Интренет је мрежа типа клијент-сервер мрежа.
Главни задаци сервера у тој мрежи су да чувају веб странице и чине их доступним -web hosting, да чувају и прослеђују електронску пошту и преносе податке са сервера и на сервер.
Интернет везе се могу грубо поделити у следеће групе:
-Интернет веза у којој се приступ Интернету остварује путем такозваних рутерских (router) уређаја који приступају мрежи преко изнајмљене телефонске линије. Ова врста захтева закуп телефонске линије, куповину рутерских уређаја (два уређаја – један се инсталира код корисника, а други код провајдера) и плаћање пакета Интернет услуга који садржи одређену количину података у мегабајтима која вам је дозвољена за даунлоуд (download). Предност ове везе је њена велика брзина и непрекидност тј. рачунар је на Интернету 24 часа без престанка .
-Бржа врста Интернет везе је такозвани бежични Интернет (wireless). Ова веза изискује мања улагања од рутерске везе јер је опрема јефтинија и не постоји обавеза закупа телефонске линије. Од опреме је неопходан бежични рутер и такозвана грид (грид – решеткаста антена). Ова веза је брза али има “недостатак” да се мора обезбедити оптичка видљивост између грид антене код корисника Интернета и примопредајника код провајдера. Ова мана је посебно изражена током лоших метео услова, нарочито током зиме када су јаке вејавице. Добра страна ове везе је та што није везана за одређено место и може се несметано преносити унутар домета и оптичке виљивости са примопредајником провајдера.
Интернет провајдер је предузеће које се бави давањем Интернет услуга. Преко провајдера тј. сервера који се налази код њега рачунар “излази” на Интернет мрежу. На серверу провајдера је дефинисана лозинка за сваки рачунар који преко њега приступа Интернету.
Сервиси интернета
WWW -World Wilde Web је сервис који се састоји од мноштва докумената похрањених на безброј локација, али су та документа повезана између себе, без обзира на локацијске раздаљине. Садржај на вебу се приказује у облику презентација који се зову веб -сајтови. Део документа који омогућава да се дође до других докумената који заједно представљају целину зове се хиперлинк (на екрану се види као подвучени текст). World Wilde Web често се скраћује у Web, www .
Електронска пошта је веома популаран сервис и представља електроснки систем размене текстуалних порука.
Размена фајлова
На интернету се налази велики број програма, апликација итд. и можемо их пребацити на наш рачунар. Пребацивање фајлова са удаљеног рачунара на наш рачунар зове се download, а пребацивање фајлова са нашег рачунара на удаљени рачунар зове се upload.
Приступ интернету
Да би рачунар приступао Интернету, потребно је само да се повеже са рачунаром провајдера, користећи опрему која се све чешће производи и продаје тако да буде потпуно „спремна за Интернет“. Провајдер је брзом везом повезан са својим провајдером и та се хијерархија протеже навише. Интернет нема власника – свако је власник свог рачунара, свако плаћа трошкове везе са провајдером, али ништа више од тога.
Интернет је неисцрпан извор информација које су на дохват руке и може се употребити за свакодневно учење, пословање, дељење и пренос фајлова, разне банкарске трансакције, ћаскање са пријатељима, слушање музике, скидање програма, забаву….
Интернет протоколи
Интернет протоколи јесу скупови правила који омогућују комуникацију између рачунара на Интернету. Сви рачунари на Интернету међусобно комуницирају користећи протокол за контролу преноса/Интернет протокол, скраћено TCP/IP.
Web читач је програм који омогућује корисницима да користе World Wilde Web и да се крећу по њему и ишчитавају његове документе. Најпознатији читачи су Mozzila Firefox, Internet explorer, Opera, Flock Google Chrome и а машине за претраживање су машине које извршавају претраживање на основу кључних речи Alta Vista, MSN, Yahoo….
Web читачи и Web претраживачи
Web страницама можете приступити на неколико начина:
-уношењем Интернет адресе (директно стижете на страницу).
-кретањем по страницама уз помоћ веза (померате се са једне на другу страницу).
-кретањем по директоријуму теме који је повезан са организованом колекцијом Web страница.
-помоћу претраживача (ако унесете кључну реч)
Рад Web-а првенствено се ослања на хипертекст као средство за претраживање информација.
Hypertext је документ који садржи речи повезане са другим документима. Ове речи се називају линкови (везе) и корисник их може изабрати. Хипертекстуални документ може садржати везе са многим документима. Везе могу, али не морају следити логичан пут, јер је сваку везу програмирао аутор изворног документа.
World Wilde Web се састоји од датотека које се називају странице или Web странице, а оне садрже податке и везе до извора на Интернету. Web странице се могу правити активношћу корисника.
URL је скраћеница од Uniform recource Locator (јединствена локација извора). Ово је формат URL-а:
протокол://рачунар/путања/име_датотеке
Списак уобичајених завршних нивоа домена:
-com – комерцијално предузеће
-edu – образовна институција
-gov – владина установа
-mil – војна установа
-net – снабдевач мрежним услугама
-org – најчешће непрофитабилна организација
Осим тога, многа имена домена додељена су како би се препознале и пронашле датотеке које се налазе на матичним рачунарима у земљама широм света.
-ch – Швајцарска
-de – Немачка
-jp – Јапан
-uk – Енглеска
-rs-Србија
Друштвене мреже
Друштвене мреже су веб апликације које се користе за повезивање људи широм света, главана карактеристика веба 2.0. Најпознатије друштвене мреже су: Facebook ( лако креирањe странице, ступање у контакт са другима, размена порука, постављање слика и видео записа, коментарисање слика, …), Twitter (корисници креирају профиле, уносе поруке које други могу читати , не прелазе 140 знакова), You tube (постављају се видео и аудио записи, нема ћаскања, али се могу прегледати туђи фајлови), MySpace ( за старије од 13 година, корисници креирају профиле, остављају постове, слике, видео материјале, …најчешће га користе музичке групе и непознати уметници за свој маркетинг).
Правила понашања на интернету
Не смете да вређате, омаловажавате или на било који начин малтретирате друге људе на интернету
Не смете да псујете друге, и не смете да ружним речима критикујете туђе радове, слике кућних љубимаца…
Ни под којим условом не смете да делите около туђе личне податке без изричите дозволе те особе
Не смете красти, то јест присвајати туђе идеје, идентитет, слике, wи-фи лозинке…
Не употребљавајте искључиво велика слова осим уколико не желите да онај с ким се дописујете помисли да вичете на њега
Нипошто, па макар ни из забаве не хакујте туђе Фацебоок профиле, е-маилове и остале налоге на друштвеним мрежама
Ако неко направи грешку, љубазно му то објасните и помозите му да је исправи уместо да га вређате.
Пазите шта постављате на друштвеним мрежама. Све што је приватно, може постати јавно у тренутку.
Не истичите свој материјални статус и не хвалите се најскупљим геџетима, чак и ако их поседујете. Други их можда немају.
Све што не желите да неко уради вама, не чините другима, чак и ако сматрате да су заслужили!
Web читачи и Web претраживачи
Web страницама можете приступити на неколико начина:
-уношењем Интернет адресе (директно стижете на страницу).
-кретањем по страницама уз помоћ веза (померате се са једне на другу страницу).
-кретањем по директоријуму теме који је повезан са организованом колекцијом Web страница.
-помоћу претраживача (ако унесете кључну реч)
Рад Web-а првенствено се ослања на хипертекст као средство за претраживање информација.
Hypertext је документ који садржи речи повезане са другим документима. Ове речи се називају линкови (везе) и корисник их може изабрати. Хипертекстуални документ може садржати везе са многим документима. Везе могу, али не морају следити логичан пут, јер је сваку везу програмирао аутор изворног документа.
World Wilde Web се састоји од датотека које се називају странице или Web странице, а оне садрже податке и везе до извора на Интернету. Web странице се могу правити активношћу корисника.
URL је скраћеница од Uniform recource Locator (јединствена локација извора). Ово је формат URL-а:
протокол://рачунар/путања/име_датотеке
Списак уобичајених завршних нивоа домена:
-com – комерцијално предузеће
-edu – образовна институција
-gov – владина установа
-mil – војна установа
-net – снабдевач мрежним услугама
-org – најчешће непрофитабилна организација
Осим тога, многа имена домена додељена су како би се препознале и пронашле датотеке које се налазе на матичним рачунарима у земљама широм света.
-ch – Швајцарска
-de – Немачка
-jp – Јапан
-uk – Енглеска
-rs-Србија
Друштвене мреже
Друштвене мреже су веб апликације које се користе за повезивање људи широм света, главана карактеристика веба 2.0. Најпознатије друштвене мреже су: Facebook ( лако креирањe странице, ступање у контакт са другима, размена порука, постављање слика и видео записа, коментарисање слика, …), Twitter (корисници креирају профиле, уносе поруке које други могу читати , не прелазе 140 знакова), You tube (постављају се видео и аудио записи, нема ћаскања, али се могу прегледати туђи фајлови), MySpace ( за старије од 13 година, корисници креирају профиле, остављају постове, слике, видео материјале, …најчешће га користе музичке групе и непознати уметници за свој маркетинг).
Правила понашања на интернету
Не смете да вређате, омаловажавате или на било који начин малтретирате друге људе на интернету
Не смете да псујете друге, и не смете да ружним речима критикујете туђе радове, слике кућних љубимаца…
Ни под којим условом не смете да делите около туђе личне податке без изричите дозволе те особе
Не смете красти, то јест присвајати туђе идеје, идентитет, слике, wи-фи лозинке…
Не употребљавајте искључиво велика слова осим уколико не желите да онај с ким се дописујете помисли да вичете на њега
Нипошто, па макар ни из забаве не хакујте туђе Фацебоок профиле, е-маилове и остале налоге на друштвеним мрежама
Ако неко направи грешку, љубазно му то објасните и помозите му да је исправи уместо да га вређате.
Пазите шта постављате на друштвеним мрежама. Све што је приватно, може постати јавно у тренутку.
Не истичите свој материјални статус и не хвалите се најскупљим геџетима, чак и ако их поседујете. Други их можда немају.
Све што не желите да неко уради вама, не чините другима, чак и ако сматрате да су заслужили!
Кабловска телевизија
Кабловска телевизија је такође један од видова широке примене сателитских телекомуникационих система. Сателит остварује везу са телевизијским центрима комункацијом у оба смера. Корисници кабловске телевизије, нпр. у једној згради, користе заједничку антену и пријемник. Кабловским разводом се остварује веза од пријемника до телевизора у сваком од станова. Код преноса ТV програма са сателита, остварује се само једносмерна комуникација од сателита до пријемника и од пријемника до корисничких телевизора.
Кабловска телевизија је такође један од видова широке примене сателитских телекомуникационих система. Сателит остварује везу са телевизијским центрима комункацијом у оба смера. Корисници кабловске телевизије, нпр. у једној згради, користе заједничку антену и пријемник. Кабловским разводом се остварује веза од пријемника до телевизора у сваком од станова. Код преноса ТV програма са сателита, остварује се само једносмерна комуникација од сателита до пријемника и од пријемника до корисничких телевизора.