Реч енергија настала је од грчке речи energos што значи активност. Енергија је карактеристика материје којом се описује способност те материје да врши неки рад. Важно својство енергије је да се не може уништити, већ само претварати из једног облика у други облик. Енергија се јавља у следећим облицима: кинетичка енергија, потенцијална енергија, топлотна енергија, електромагнетизам, хемијска енергија, …
Енергија кроз историју
Још у давна времена човеку је постало јасно да је живот немогућ без овладавања поступцима примене и претварања енергије. Откриће ватре је једно од најважнијих открића у историји човечанства. Током историје човек користи бројне изворе енергије. За добијање топлоте и светлости напре су се користила горива добијена непосредно из природе: дрво, тресет, разни дрвени и други биљни отпаци, животињски измет и сл. За добијање механичког рада човек је брзо уочио како се може послужити снагом животиња и других људи. Развој цивилизације донео је нове изворе енергије. Откривена су фосилна горива, у почетку угаљ, који се добијао вађењем из земље или прерадом дрвета, а много векова касније нафта и природни гас. Такође су откривене и друге могућности за добијање механичког рада и топоте, на пример енергија воде и ветра за погон воденица, ветрењача и пловила или енергија Сунца.
Енергија кроз историју
Још у давна времена човеку је постало јасно да је живот немогућ без овладавања поступцима примене и претварања енергије. Откриће ватре је једно од најважнијих открића у историји човечанства. Током историје човек користи бројне изворе енергије. За добијање топлоте и светлости напре су се користила горива добијена непосредно из природе: дрво, тресет, разни дрвени и други биљни отпаци, животињски измет и сл. За добијање механичког рада човек је брзо уочио како се може послужити снагом животиња и других људи. Развој цивилизације донео је нове изворе енергије. Откривена су фосилна горива, у почетку угаљ, који се добијао вађењем из земље или прерадом дрвета, а много векова касније нафта и природни гас. Такође су откривене и друге могућности за добијање механичког рада и топоте, на пример енергија воде и ветра за погон воденица, ветрењача и пловила или енергија Сунца.
Значај енергије, њених извора и процеса претварања још је више порастао од почетака индустријске револуције, тачније од прве употребе конструкције парне машине у другој половини 18. века Тада започиње доба све веће примене техничких процеса, односно машина које корисно претварају једне у друге облике енергије. У 19. веку пронађен је врло прикладан облик енергије – електрична енергија, а средином прошлог века, до тада познатим изворима придружује се нови: атомска енергија.
У прошлом се веку полако напуштају извори енергије коришћени вековима: ветрењаче и млинови постају све ређи, животињску снагу за погон возила замењују мотори са унутрашњим сагоревањем, а једини стари извор који се и даље обилно користи је енергија воде у хидроелектранама.
У последњим годинама прошлога века се јавља свест о томе да главни извори енергије, фосилна горива, нису расположиви у неограниченим количинама, приметило се како су количине фосилних горива и њихова расположивост ограничене, а постало је такође јасно то да је њихово прекомерно искоришћавање узроковало велике штете у околини, што се понајвише огледа у великим климатским променама. Употреба енергије и њених извора на начин који није штетан за околину поставља нове захтеве пред науку, технологију и друштво у целини.
У прошлом се веку полако напуштају извори енергије коришћени вековима: ветрењаче и млинови постају све ређи, животињску снагу за погон возила замењују мотори са унутрашњим сагоревањем, а једини стари извор који се и даље обилно користи је енергија воде у хидроелектранама.
У последњим годинама прошлога века се јавља свест о томе да главни извори енергије, фосилна горива, нису расположиви у неограниченим количинама, приметило се како су количине фосилних горива и њихова расположивост ограничене, а постало је такође јасно то да је њихово прекомерно искоришћавање узроковало велике штете у околини, што се понајвише огледа у великим климатским променама. Употреба енергије и њених извора на начин који није штетан за околину поставља нове захтеве пред науку, технологију и друштво у целини.
|
|
|
|
|
|