Стилови градње
Стил градње је начин обликовања града карактеристичан за једну епоху. Најпознатији стилови градње су: египатски, месопотамски, грчки, римски, барокни, ренесансни, готски, византијски, модерни и др.
Одлика сви старих стилова као што су египатски, месопотамски, грчки је у томе што су сви објекти који су били грађени посвећени њиховим боговима, јер су веровали у загробни живот.
Египатски стил
Највише су се градили храмови у част египатских божанстава и гробнице у облику пирамида. Камен је био основни грађевински материјал.
Стил градње је начин обликовања града карактеристичан за једну епоху. Најпознатији стилови градње су: египатски, месопотамски, грчки, римски, барокни, ренесансни, готски, византијски, модерни и др.
Одлика сви старих стилова као што су египатски, месопотамски, грчки је у томе што су сви објекти који су били грађени посвећени њиховим боговима, јер су веровали у загробни живот.
Египатски стил
Највише су се градили храмови у част египатских божанстава и гробнице у облику пирамида. Камен је био основни грађевински материјал.
Месопотамски стил
Месопотамија је подручје између Тигра и Еуфрата у данашњем Ираку и сматра се колевком људске цивилизације. Главни допринос Месопотамије светској архитектури је проналазак конструкције лука, свода и куполе. Једини грађевински материјал који су користили је земља, а од које су правили ћерпич или опеку. Ту су настали велики градови Ур и Вавилон. Навише су се правили храмови и краљевске палате.
Месопотамија је подручје између Тигра и Еуфрата у данашњем Ираку и сматра се колевком људске цивилизације. Главни допринос Месопотамије светској архитектури је проналазак конструкције лука, свода и куполе. Једини грађевински материјал који су користили је земља, а од које су правили ћерпич или опеку. Ту су настали велики градови Ур и Вавилон. Навише су се правили храмови и краљевске палате.
Грчки стил градње
Архитектура античке Грчке је израсла из старијих култура (малоазијске и микенске) и развијала се од 7. до 5. века п. н. е. Грчки храм је најважнији и најраспрострањенији тип зграде у грчкој архитектури.
Храм је постао главни носилац стилског процеса. Храм је грађевина подигнута у част неког божанства односно за култне сврхе посвећене том божанству. Грчки храм није служио као састајалиште за вернике и више је постао скулптура него стварна архитектура, која је примерена човеку, за разлику од уметности у римској и хришћанској архитектури у чијим се храмовима састају верници. Унутар храма су се налазили скулптуре и поклони. Темељи су се правили од камена, а сама зграда је од непечене опеке и дрва и обложена сликама, декорисаним плочама из печене глине. У почетку се употребљавао дрвени грађевински материјал, а касније камен у првом реду кречњак.
Архитектура античке Грчке је израсла из старијих култура (малоазијске и микенске) и развијала се од 7. до 5. века п. н. е. Грчки храм је најважнији и најраспрострањенији тип зграде у грчкој архитектури.
Храм је постао главни носилац стилског процеса. Храм је грађевина подигнута у част неког божанства односно за култне сврхе посвећене том божанству. Грчки храм није служио као састајалиште за вернике и више је постао скулптура него стварна архитектура, која је примерена човеку, за разлику од уметности у римској и хришћанској архитектури у чијим се храмовима састају верници. Унутар храма су се налазили скулптуре и поклони. Темељи су се правили од камена, а сама зграда је од непечене опеке и дрва и обложена сликама, декорисаним плочама из печене глине. У почетку се употребљавао дрвени грађевински материјал, а касније камен у првом реду кречњак.
Римски стил градње
Римски стил градње се одликује великим луковима, стубовима, сводовима и украсима. Значајна дела римског градитељства су: терме, храмови, позоришта, тријумфални лукови, римске базилике, мостови, аквадукти, виадукти, тврђаве, улице. Што се тиче архитектуре у Римској уметности, појављује се једно другачије схватање простора и конструкције. Од 2. века п. н. е. у римској архитектури се употребљава бетон. У бетон се може умешати камен и лакше га је обликовати. Тако су изграђени многи објекти, а елементи лука и купола које он омогућава, су постали карактеристика римске архитектуре. Зидови су конструктивни елементи, док се стубови налазе упуштени у зидове, у виду пиластера и у куполи. Под снажним утицајам Грчке употребљавали су се и стилски стубови и они су били само додани елементима зидних конструкција, који су се градили као носећи елементи. Зграде су огромних димензија, градиле су се од опека у малтеру, а на површини се употребљава камен који се доноси из Азије и Африке. Сјај и раскош се огледао у унутрашњем простору .
Римски стил градње се одликује великим луковима, стубовима, сводовима и украсима. Значајна дела римског градитељства су: терме, храмови, позоришта, тријумфални лукови, римске базилике, мостови, аквадукти, виадукти, тврђаве, улице. Што се тиче архитектуре у Римској уметности, појављује се једно другачије схватање простора и конструкције. Од 2. века п. н. е. у римској архитектури се употребљава бетон. У бетон се може умешати камен и лакше га је обликовати. Тако су изграђени многи објекти, а елементи лука и купола које он омогућава, су постали карактеристика римске архитектуре. Зидови су конструктивни елементи, док се стубови налазе упуштени у зидове, у виду пиластера и у куполи. Под снажним утицајам Грчке употребљавали су се и стилски стубови и они су били само додани елементима зидних конструкција, који су се градили као носећи елементи. Зграде су огромних димензија, градиле су се од опека у малтеру, а на површини се употребљава камен који се доноси из Азије и Африке. Сјај и раскош се огледао у унутрашњем простору .
Готски стил градње
Готска архитектура се развила у првој половини 12. века до 16.-тог века у северној Европи. Карактеристика готике је скелетна конструкција и виткост форми које је она омогућила и које се крећу према вертикали – на горе. Карактеристични знак за готику је био изломљени лук, који је за разлику од кружног лука који се до тада употребљавао у романици, био много статичнији односно, статички правилније решење. Овај лук се употребљавао на прозорским отворима (бифорама или трифорама), порталима и приликом решавања сводова. У готском стилу су се градили сакрални архитектонски објекти, катедрале, профане зграде, дворци, мостови и друго.
Готска архитектура се развила у првој половини 12. века до 16.-тог века у северној Европи. Карактеристика готике је скелетна конструкција и виткост форми које је она омогућила и које се крећу према вертикали – на горе. Карактеристични знак за готику је био изломљени лук, који је за разлику од кружног лука који се до тада употребљавао у романици, био много статичнији односно, статички правилније решење. Овај лук се употребљавао на прозорским отворима (бифорама или трифорама), порталима и приликом решавања сводова. У готском стилу су се градили сакрални архитектонски објекти, катедрале, профане зграде, дворци, мостови и друго.
Ренесансна архитектура
Ренесансна архитектура се јавила у између 15. и 17. века, траје и оставља различит утицај у различитим деловима Европе. Одликује се препородом и развојем одређених конструкцијских елемената старогрчке и римске архитектуре. Стилски, овој архитектури претходила је готичка архитектура, а наставила ју је барокна архитектура. Рана ренесанса је настала у Фиренци.
Ренесансна архитектура се одликује нагласком симетрије, пропорција, геометрије и складног односа делова, управо оним правилима која су обликовала архитектуру класичне антике, посебно римске архитектуре од које су остали многи трагови по којима су архитекти могли учити. Неке од елемената које су преузели били су стубови, пиластри, греде, полукружни лук, куполе у облику полулопте, нише и едикуле, који су заменили компликовани пропорционални систем неправилних средњовековних грађевина.
Ренесансна архитектура се јавила у између 15. и 17. века, траје и оставља различит утицај у различитим деловима Европе. Одликује се препородом и развојем одређених конструкцијских елемената старогрчке и римске архитектуре. Стилски, овој архитектури претходила је готичка архитектура, а наставила ју је барокна архитектура. Рана ренесанса је настала у Фиренци.
Ренесансна архитектура се одликује нагласком симетрије, пропорција, геометрије и складног односа делова, управо оним правилима која су обликовала архитектуру класичне антике, посебно римске архитектуре од које су остали многи трагови по којима су архитекти могли учити. Неке од елемената које су преузели били су стубови, пиластри, греде, полукружни лук, куполе у облику полулопте, нише и едикуле, који су заменили компликовани пропорционални систем неправилних средњовековних грађевина.
Барокна архитектура
Архитектура у бароку је крајње динамчна, богата стубовима, луковима, нишама, волутама. Препознатљиви елементи су овал (елипса), конкавност и конвексност, те општа разиграност зидних маса и простора
Барок је стил са китњастим фасадама, обимном декорацијом унутрашњости и спољашњости.
Архитектура у бароку је крајње динамчна, богата стубовима, луковима, нишама, волутама. Препознатљиви елементи су овал (елипса), конкавност и конвексност, те општа разиграност зидних маса и простора
Барок је стил са китњастим фасадама, обимном декорацијом унутрашњости и спољашњости.