Просторно и урбанистичко планирање
Изградња једног грађевинског објекта веома одговоран, дуготрајан и скуп посао, зато га треба добро осмислити и припремити. Зато се реализација једног грађевинског објекта обавља у више фаза:
– фаза препознавања потребе за градњом(планирања) у којој значајну улогу има инвеститор
– фаза пројектовања грађевинског објекта у којој се трага за функционалним, конструктивним и естетским решењима објекта
– фаза извођења радова у којој се јасно препознају основни (зидарски, тесарски, бетонски …), завршни (молерски, керамичарски, фасадерски …) и инсталатерски радови (водовод, канализација, грејање …).
Да би се објекат саградио, у разним фазама пројектовања потребни су, користе се, или се израђују, следећи планови и технички цртежи:
1.урбанистички план,
2.ситуациони план шире околине,
3.ситуациони план градилишта,
4.скица објекта,
5.идејни пројекат,
6.главни пројекат,
7.извођачки пројекат.
Пут од идеје до реализације:
-на основу идеје, црта се скица, после даље разраде и дораде, техничари и цртачи у пројектантском бироу израђују планове и пројекте за грађевине. То се некада радило помоћу прибора за техничко цртање, што је било веома споро и одговорно. Данас се тај посао ради помоћу рачунара, користе се специјални програми, а за ту сврху се и штампају на великим плотерима. Пре него се почне градити објекат, потребно је отићи у Урбанистички завод и затражити урбанистичку сагласност тј. одобрење за изградњу објекта.
На цртежима треба да се налазе сви подаци, да приликом њиховог читања нема нејасноћа, да у потпуности садрже замисао пројектанта, а да га разумеју и извођачи радова.
Јасноћа техничких цртежа постиже се коришћењем више врста линија, а свака од њих има своје значење и користи се техничко писмо.
Градња зграда и других објеката се обавља само на местима која су за то предвиђена урбанистичким планом.
Планирање градова и насеља се врши уз помоћ урбанистичких планова које према значају делимо на генералне, детаљне, регулационе планове, урбанистичке пројекте и урбанистичке уређајне основе.
Статус града се регулише законом.
Урбанистички план одређује изградњу нових или проширење и уређење постојећих насеља као и њихово развијање. Генерални урбанистички план се ради у размери 1:5000 или 1: 10000, зависно од насељеног места.
Израда ГУП-а има своје фазе: припрема, нацрт и предлог плана са својим графичким и текстуалним делом.
Припрема обухвата снимање и уцртавање свих тренутно изграђених објеката. Онда се приступа изради информационе основе, тј. прикупљају се подаци о објектима, о инфраструктури – саобраћајницама, водоводу, канализацији, електричним инсталацијама, птт мрежи, гасној мрежи, прикупљају се подаци о становништву, природним каракреристикама терена, подаци о намени објеката итд.
Ради се демографска студија, саобраћајна студија, геолошка студија, студија заштите споменика културе и грађевина. Након свега тога се присупа изради плана. То се ради као графички модел, у виду карте. Онда се иде у скупштинску поцедуру и након усвајања, он се мора поштовати. Постоји текстуалана анализа ГУП-а, односно образложења, зашто се нешто баш на том месту гради. Планом се предвиђа шта се где може градити, где пролазе путеви, пруге, улице, водоводна и канализациона мрежа, каблови за струју и телефон, где ће бити паркови, игралишта, школе, болнице итд. Поједине зоне су означене бојама. Индустријска зона, стамбена зона….
– фаза препознавања потребе за градњом(планирања) у којој значајну улогу има инвеститор
– фаза пројектовања грађевинског објекта у којој се трага за функционалним, конструктивним и естетским решењима објекта
– фаза извођења радова у којој се јасно препознају основни (зидарски, тесарски, бетонски …), завршни (молерски, керамичарски, фасадерски …) и инсталатерски радови (водовод, канализација, грејање …).
Да би се објекат саградио, у разним фазама пројектовања потребни су, користе се, или се израђују, следећи планови и технички цртежи:
1.урбанистички план,
2.ситуациони план шире околине,
3.ситуациони план градилишта,
4.скица објекта,
5.идејни пројекат,
6.главни пројекат,
7.извођачки пројекат.
Пут од идеје до реализације:
-на основу идеје, црта се скица, после даље разраде и дораде, техничари и цртачи у пројектантском бироу израђују планове и пројекте за грађевине. То се некада радило помоћу прибора за техничко цртање, што је било веома споро и одговорно. Данас се тај посао ради помоћу рачунара, користе се специјални програми, а за ту сврху се и штампају на великим плотерима. Пре него се почне градити објекат, потребно је отићи у Урбанистички завод и затражити урбанистичку сагласност тј. одобрење за изградњу објекта.
На цртежима треба да се налазе сви подаци, да приликом њиховог читања нема нејасноћа, да у потпуности садрже замисао пројектанта, а да га разумеју и извођачи радова.
Јасноћа техничких цртежа постиже се коришћењем више врста линија, а свака од њих има своје значење и користи се техничко писмо.
Градња зграда и других објеката се обавља само на местима која су за то предвиђена урбанистичким планом.
Планирање градова и насеља се врши уз помоћ урбанистичких планова које према значају делимо на генералне, детаљне, регулационе планове, урбанистичке пројекте и урбанистичке уређајне основе.
Статус града се регулише законом.
Урбанистички план одређује изградњу нових или проширење и уређење постојећих насеља као и њихово развијање. Генерални урбанистички план се ради у размери 1:5000 или 1: 10000, зависно од насељеног места.
Израда ГУП-а има своје фазе: припрема, нацрт и предлог плана са својим графичким и текстуалним делом.
Припрема обухвата снимање и уцртавање свих тренутно изграђених објеката. Онда се приступа изради информационе основе, тј. прикупљају се подаци о објектима, о инфраструктури – саобраћајницама, водоводу, канализацији, електричним инсталацијама, птт мрежи, гасној мрежи, прикупљају се подаци о становништву, природним каракреристикама терена, подаци о намени објеката итд.
Ради се демографска студија, саобраћајна студија, геолошка студија, студија заштите споменика културе и грађевина. Након свега тога се присупа изради плана. То се ради као графички модел, у виду карте. Онда се иде у скупштинску поцедуру и након усвајања, он се мора поштовати. Постоји текстуалана анализа ГУП-а, односно образложења, зашто се нешто баш на том месту гради. Планом се предвиђа шта се где може градити, где пролазе путеви, пруге, улице, водоводна и канализациона мрежа, каблови за струју и телефон, где ће бити паркови, игралишта, школе, болнице итд. Поједине зоне су означене бојама. Индустријска зона, стамбена зона….
генерални план Крагујевца 2015.год.
Детаљни планови су планови који представљају фино планирање појединих делова града. Зову их и ситуациoни планови. Не раде се студије, али за његову израду је потребна одлука општине.
По новом закону уместо детаљног урбанистичког плана се ради регулациони план у размери 1:500 и 1:1000. На плану се уочавају регулацина и грађевинска линија. Регулациона линија која представља линију разграничења између јавне површине, улице са тротоаром и парцеле без обзира на власништво. Грађевинаска линија је линија до које се објекат може градити. На тим плановима нема физичке структуре објаката и габарита. Само се наноси спратност објеката, тј. колико на неком плацу може бити изграђено m2, која је намена будућих објеката. Габарити и изглед објеката се препуштају будућем пројектанту.
По новом закону уместо детаљног урбанистичког плана се ради регулациони план у размери 1:500 и 1:1000. На плану се уочавају регулацина и грађевинска линија. Регулациона линија која представља линију разграничења између јавне површине, улице са тротоаром и парцеле без обзира на власништво. Грађевинаска линија је линија до које се објекат може градити. На тим плановима нема физичке структуре објаката и габарита. Само се наноси спратност објеката, тј. колико на неком плацу може бити изграђено m2, која је намена будућих објеката. Габарити и изглед објеката се препуштају будућем пројектанту.
Ситуациони план шире околине
Ситуациони план градилишта
Скица објекта