Појам и врсте саобраћаја
Кроз историју, због човекове потребе за преношењем робе и добара с једног места на друго, почео је да се развија саобраћај. Човек се дуго ослањао на снагу сопствених мишића и снагу домаћих животиња. Касније је од материјала које је проналазио у природи почео да прави превозна средства. Проналазак точка имао је пресудну улогу у развоју саобраћаја. Захваљујући том епохалном открићу, прво се развијао копнени саобраћај, а потом и водени.
Саобраћај је сложен систем који омогућава транспорт робе, људи, информација и другог.
Саобраћајни систем чине:
- саобраћајни објекти (пруге, путеви, аеродроми, канали, луке);
- саобраћајна средства (железничке композиције, камиони, аутобуси, бродови, авиони итд.).Према месту где се одвија саобраћај се дели на:
- копнени саобраћај,
- водени,
- ваздушни и
- космички.Према намени саобраћај се дели на: путнички, теретни, поштански и специјални.
Копнени саобраћајКопненим саобраћајем сматрају се све врсте саобраћаја на чврстом тлу, на земљи.
Може се поделити на:
- друмски и
- железнички.
Друмски саобраћај
Обавља по путевима као што су: локални, регионални, магистрални и ауто-пут. За превоз људи и робе по путевима користе се бицикли, путнички аутомобили, аутобуси, камиони, трактори, грађевинске машине, запрежна возила и друго.
Предност: прилагодљив и може човека или робу да превезе тачно до одредишта.
Недостатак: на даљим растојањима цене услуга друмског саобраћаја су више у односу на друге врсте саобраћаја.
Железнички саобраћај
Одвија по пругама и знатно је јефтинији и исплативији у односу на друмски. Њиме се може превести велики број путника и велике количине терета.
Чине га железничка средства, пруге и системи за регулисање железничког саобраћаја (семафори, скретнице, знакови).
Железничка средства за превоз путника и терета су композиције (воз), трамваји, шинобуси, подземна железница (метро) и сл.
Возови на брзим пругама достижу брзине од 300 до 400 km/h.
Водени саобраћај
Водени транспорт одвија се на морима, океанима, каналима, рекама и језерима. За превоз воденим путем данас се користе бродови, трајекти, танкери, глисери.
Веома важну улогу у воденом саобраћају имају луке. У њих пристају бродови, танкери, трајекти и друга саобраћајна средства.
Најјефтинији је вид саобраћаја, па се скоро 80 одсто светске трговине и превоза робе одвија воденим путем.
Главни недостатак је то што је у поређењу са другим врстама саобраћаја спор.
Ваздушни саобраћај
Ваздушним саобраћајем се превозе људи и роба. То је најбржи, али и најскупљи вид превоза.
У ваздушна средства се убрајају путнички авиони, борбени авиони, хеликоптери, канадери.
Веома важну улогу, без које ваздушни саобраћај практично не би био могућ, имају аеродроми и контрола лета. Контрола лета има задатак да прати и наводи полетање авиона са аеродрома и слетање на аеродром, као и њихов лет.
Космички саобраћај
Космички саобраћај jе најмлађa гранa саобраћаја, и даље је у зачетку.
Поред изучавања космоса, космички саобраћај се бави и преносом информација са једног краја земљине кугле на други уз помоћ вештачких сателита.
Кроз историју, због човекове потребе за преношењем робе и добара с једног места на друго, почео је да се развија саобраћај. Човек се дуго ослањао на снагу сопствених мишића и снагу домаћих животиња. Касније је од материјала које је проналазио у природи почео да прави превозна средства. Проналазак точка имао је пресудну улогу у развоју саобраћаја. Захваљујући том епохалном открићу, прво се развијао копнени саобраћај, а потом и водени.
Саобраћај је сложен систем који омогућава транспорт робе, људи, информација и другог.
Саобраћајни систем чине:
- саобраћајни објекти (пруге, путеви, аеродроми, канали, луке);
- саобраћајна средства (железничке композиције, камиони, аутобуси, бродови, авиони итд.).Према месту где се одвија саобраћај се дели на:
- копнени саобраћај,
- водени,
- ваздушни и
- космички.Према намени саобраћај се дели на: путнички, теретни, поштански и специјални.
Копнени саобраћајКопненим саобраћајем сматрају се све врсте саобраћаја на чврстом тлу, на земљи.
Може се поделити на:
- друмски и
- железнички.
Друмски саобраћај
Обавља по путевима као што су: локални, регионални, магистрални и ауто-пут. За превоз људи и робе по путевима користе се бицикли, путнички аутомобили, аутобуси, камиони, трактори, грађевинске машине, запрежна возила и друго.
Предност: прилагодљив и може човека или робу да превезе тачно до одредишта.
Недостатак: на даљим растојањима цене услуга друмског саобраћаја су више у односу на друге врсте саобраћаја.
Железнички саобраћај
Одвија по пругама и знатно је јефтинији и исплативији у односу на друмски. Њиме се може превести велики број путника и велике количине терета.
Чине га железничка средства, пруге и системи за регулисање железничког саобраћаја (семафори, скретнице, знакови).
Железничка средства за превоз путника и терета су композиције (воз), трамваји, шинобуси, подземна железница (метро) и сл.
Возови на брзим пругама достижу брзине од 300 до 400 km/h.
Водени саобраћај
Водени транспорт одвија се на морима, океанима, каналима, рекама и језерима. За превоз воденим путем данас се користе бродови, трајекти, танкери, глисери.
Веома важну улогу у воденом саобраћају имају луке. У њих пристају бродови, танкери, трајекти и друга саобраћајна средства.
Најјефтинији је вид саобраћаја, па се скоро 80 одсто светске трговине и превоза робе одвија воденим путем.
Главни недостатак је то што је у поређењу са другим врстама саобраћаја спор.
Ваздушни саобраћај
Ваздушним саобраћајем се превозе људи и роба. То је најбржи, али и најскупљи вид превоза.
У ваздушна средства се убрајају путнички авиони, борбени авиони, хеликоптери, канадери.
Веома важну улогу, без које ваздушни саобраћај практично не би био могућ, имају аеродроми и контрола лета. Контрола лета има задатак да прати и наводи полетање авиона са аеродрома и слетање на аеродром, као и њихов лет.
Космички саобраћај
Космички саобраћај jе најмлађa гранa саобраћаја, и даље је у зачетку.
Поред изучавања космоса, космички саобраћај се бави и преносом информација са једног краја земљине кугле на други уз помоћ вештачких сателита.
|
|